POEZIJA

„Neka ova izlazna  faza duše  postane, još jednom, podjednako sa  mirovanjem, 

 upravljena ka  Vrhovnom, ka Vječnom biću, ka onom što je spokojno i postojano.“  Plotin 

„O, beskonačno! 

Ima jedna stara 

spona između 

tebe i mene. 

Tesna spona 

koju iskovaše 

pesnici.“  Namdjev 

_______________________________________________________________________

Put

Nestrpljivo sam prelazila 

aure svjetlosti 

pa aure mraka 

Dugo sam putovala 

sve dok se nisam sjetila 

I najkraći put 

prelaženje je 

aura svjetlosti 

pa aura mraka 

Glavu sam zvijezdama okovala 

Glavu sam zvijezdama okovala 

a ružu u kosu upletenu 

izgubih 

Gazim potocima 

razbijajući prste 

o stijenje izaprano 

Nadu ne gubim 

iako dugo tražim 

riznicu s blagom zemaljskim 

Samo da provirim 

Neka mi ključari 

lik upamte 

Riječ Velika 

Ne slutih 

da ću sama biti 

Sve spava 

Ja... i dalje hodam 

tražeći 

Riječ Veliku 

Očekujući Lik 

zalazim duboko 

u noć 

Voljela bih 

da bez bola 

pređem put 

Ti 

Sama 

na žalu poznatog mora 

posmatrah zalazak sunca 

Ali 

kroz morsku maglu 

ugledah Tebe

 

Sretna 

pružih ruku

 

Ti ode

 

Ponovo sama 

na žalu poznatog mora 

gledam odlazak Tvoj

Nebeski svodovi 

Idi 

i proširi 

Nebeske svodove 

Razmreži trepavice 

i vidi 

Leptiri 

ostaju bez krila

 

Sklopljeni kao ruke 

u molitvi 

čekaju poziv

 

Pomozi im 

da stignu 

bar do prvog svoda 

Požuri 

                          

Znam li 

Oblak tamni 

na čelu lebdi 

U očima 

mutne vode plove 

Kako malo 

znam o tebi 

Ponovo sa nama

Bićeš u pustinji 

pored mrtve životinje 

Letjećeš na krilima 

ptica 

Bićeš ostavljen 

u samoći 

Ići ćeš  u susret 

daljinama 

neprozirnim 

Vratićeš se 

putem 

jednostavnim 

Sam 

Plakaćeš 

Za tebe 

nema milostinje 

Skrivaćeš 

Nije tu 

ispunjenje 

Sanjaćeš 

Bez ostvarenja 

Sve ćeš pokušati 

i 

ostaćeš sam 

Uzalud tražiš 

Izgubljeno svoje biće 

naći nećeš 

Vrijeme ga neće vratiti 

Zajedno sa mrazom 

dobovaćeš u okna 

Kada se vratiš 

Kada se vratiš 

naše staze vodiće te 

Ptice će letjeti 

i širiti horizont 

Svi će doći 

da te vide 

Ja ću ostati 

nepomična 

Podijeljeni 

Uvijek si s Njim 

i On je 

uvijek s tobom 

Ponekad Njime plačeš 

i mučiš druge 

A nekad 

Njime smiruješ 

i sebe 

i druge 

Vapaj

Noćas 

biću ostavljena 

Zvijezde 

ugasiće se 

U kazaljkama skrivaće se 

Glas 

Slušaću ga dugo 

Noćas 

biću napuštena 

Vapaj 

želim da stišam 

Sa mnom

 

Kada bih otvorila prozor 

na krletki 

i pokazala pticama put 

one ne bi 

odletjele 

Sretni ljudi

 

Sama u kočije sjedam 

Kao posljednji zračak svjetlosti 

nestajem 

Hoću da nađem 

sretne ljude 

Od neistine 

da me sakriju 

San

 

Dok silaziš niz stijene 

usne mi osjećaju 

kapljice kiše 

Lice 

ledene zvjezdice 

U činu tvoga nemira 

u predjelu moga sna 

nestaje svaka sumnja 

Utjeha

 

Noć 

prati svog putnika 

obgrljenog svjetlošću 

Zrikavci se susreću 

utjehu tražeći 

Niko 

ove noći 

ne spava 

Palma

 

Kamen pod 

palmom 

ne smiruje mi 

želju 

Njegovu toplinu 

osjetiću 

Palmu kako stremi 

ka Nebu 

gledaću 

A kamen 

zaboraviću 

Nit 

Slutnja se javi 

Uveče bi klica 

Ujutro 

Pjesma ispjevana 

Pjesnik

 

Snijeg škripi 

pod nogama 

umornog pjesnika 

Put je dalek 

Tišina i snijeg 

na putu 

do istine 

Dvorac je tamo

 

Tumarajući kroz noć 

mjesec me vodi 

Slušajući korake 

vjetar me požuruje 

Ptice me priželjkuju 

Nebo me zove 

Dvorac je tamo 

Rijeka

Naša 

rijeka užurbano teče 

Hitra i bistra 

obraća se 

svima 

Ogledalo sam onima 

koji se prepoznaju u meni 

Topla sam svima 

koji me piju 

Hladna sam onima 

koji niti me piju 

niti se u meni vide 

Ptica

 

Raširivši krila 

Poletje 

Ali jastreb je uhvati 

Slomi joj krila 

i ostavi je 

Možda će 

pored nje 

zastati neko 

Gledamo ga

 

Ljetna kiša 

raspršuje se u sitne bujice 

Sve lebdi 

Samo potočić 

žubori glasno 

Cvijet

 

Svakome je blizak 

iako je sam 

Pogledaj 

Živi kao gospodar 

Pazi 

Budeš li ga dodirnuo 

prestaće da miriše 

Molitva

 

Na kamenu bljesak 

izlazećeg sunca 

Neka mu ova kapljica rose 

na dlanu 

ogledalo bude 

Buđenje 

U bezbroj kapi slijeva se nebo 

Treperi šumno nabujala zemlja 

Miris lipe otkriva čežnju 

Sjaj u očima podmlađuje dan 

Vjetar ne povija 

Vjetar ne povija 

što se samo sviti neće 

Sunce ne grije 

što se otkriti ne da 

Mjesec ne šapuće 

kome duša spava 

Gdje si

 

U kojeg jutra zoru 

lice si uronuo 

Zašto si u oku 

rosu sabrao 

Zašto putem 

tvojih stopa nema 

Pjesma

 

Želim ti pokazati bijelu pticu 

ka nebu 

krila što širi 

za sunce 

što čuva pjesmu najljepšu 

Hod

 

Davno bješe to jutro maglovito 

niz strminu kad krenuh tebi 

Putem korak očvrsnu 

Sad lakše hodam 

Trag 

Pjesma 

kao ptica put neba uzlijeće 

Krila joj široka vjetar povija 

Za sobom trag ostavlja 

Ljetno popodne 

Ljetno popodne 

raširenih krila 

jastreb vreba 

Zatvorenih očiju 

ležeći na travi 

sunce upijam 

Pjesma violine 

širi se daleko 

Svitanje

Noćas otvaram podrumska vrata 

Svijeću palim  u tami dubokoj 

Probudiće se i ko snove nema 

Svakome ko bdi ista zora sviće 

U glasu spokojnom

U glasu spokojnom nestaje 

vrijeme 

U oku svjetovi se ljube 

Ptica na čelu 

Čekanje u rukama 

Ja neispjevana 

Neka mi prozori moji oproste 

što su samo odškrinuti 

Neka se nebo ne ljuti 

što ga samo milujem 

Neka pero ne cvili 

što mastila mu ne dam 

Neću ostati 

ja neispjevana